Od 2011. godine sve je manje ubistava koja su posledica obračuna narko-grupa, a prošle godine su takozvana kriminalna ubistva u Beogradu mogla da se nabroje na prste jedne ruke Kriminal u Srbiji je u odnosu na period od pre 22 godine smanjen za oko 40 odsto, pokazuju podaci MUP-a Srbije od 1992. do kraja 2013. godine. Najveći pad stope kriminala zabeležen je u glavnom gradu, u kojem se dogodi između 50 i 60 odsto ukupnog kriminaliteta u Srbiji. U Beogradu je tokom prošle godine za više od 50 odsto smanjen kriminal u odnosu na 1992. godinu, kada je zabeleženo 70.768 krivičnih dela. U tom smislu, i ova godina će za beogradsku policiju biti najpohvalnija, jer se procenjuje da će kriminal u prestonici biti na nivou iz 1978. godine.

„Tada je u glavnom gradu zabeleženo oko 26.000 krivičnih dela. Od početka godine u Beogradu je evidentirano oko 21.000 krivičnih dela, što znači da bi do kraja godine, ako se nastavi ovakav trend, ukupan broj trebalo da bude oko 27.000”, navode u policiji.

Kriminolog Zlatko Nikolić kaže za „Politiku” da su ovi podaci pokazatelj da ekonomska kriza nije uvek u direktnoj vezi sa kriminalom, bar kada je reč o prestonici.

„Siromaštvo samo po sebi ne utiče na povećanje kriminala, jer smo sada siromašniji nego pre. Ovo je očekivani pad, jer se takva tendencija videla i u maloletničkom kriminalu od 2008. i 2009. godine”, smatra Nikolić.

Sa druge strane, advokat Božo Prelević, bivši koministar policije kaže za „Politiku” da nema osećaj da je kriminal u padu, odnosno da je bezbednost u glavnom gradu na nivou sedamdesetih godina prošlog veka. On smatra da policijska statistika nije pravi pokazatelj stanja kriminala, jer je veliki broj neotkrivenih krivičnih dela.

„Sećam se sedamdesetih, to su bile najbezbednije godine. Ne bih mogao da kažem da je danas bezbednost na tom nivou. Da je stvarnost danas skroz drugačija pokazuje, između ostalog i dnevna štampa, koja je prepuna naslova iz „crnih hronika”. Ono što se sada dešava u toku jedne nedelje, sedamdesetih je bilo na godišnjem nivou”, tvrdi Prelević.

Sa druge strane, smatra Prelević, budući da najveći broj krivičnih dela u ukupnoj statistici uvek čine imovinski delikti, to jest krađe, to može da znači da ovde više i nema šta da se ukrade.

Prema statistici srpske policije, najveći broj krivičnih dela zabeležen je 1992. godine. Od tada, stopa kriminala bila je najniža 1999. godine i 2003. godine, kada je zabeleženo za oko 50 odsto manje krivičnih dela. Podsetimo, 1999. godine Srbiju je bombardovao NATO, a 2003. ubijen je premijer Zoran Đinđić, posle čega je usledila policijska akcija „Sablja”, odnosno obračun države sa organizovanim kriminalom.

Međutim, 2013. godine u odnosu na 2012. dogodilo se 16.581 krivično delo više. U MUP-u ovaj nagli skok kriminala objašnjavaju povećanim brojem krađa, koji je uslovljen promenom krivičnog zakona i činjenicom da se umesto iznosa od najmanje 15.000 dinara, u krađe evidentiraju slučajevi čija šteta iznosi 5.000 dinara.

Za razliku od većine zapadnoevropskih zemalja u kojima je stopa kriminala u padu u poslednjih 20 godina, za Srbiju je karakteristično da ukupan broj krivičnih dela, kao i pojedini oblici kriminala variraju.

Ubistva i silovanja su se devedesetih događala skoro svakodnevno. Tokom 1993. godine zabeležen je ubedljivo najveći broj ovih krivičnih dela – 377 ubistava i 250 silovanja. U narednih nekoliko godina njihov broj se postepeno smanjuje, ali je i dalje vrlo visok. Među ubijenima najviše je bilo kriminalaca, zatim policajaca i političkih funkcionera.

Od 2004. godine broj ubistava u Srbiji skoro je tri puta manji nego deset godina ranije. Drugačija su i motivi ubistava. U najvećem broju reč je o okršaju kriminalnih grupa u vezi sa trgovinom narkotika. Prema podacima beogradske policije od 2006. do 2008. godine u 90 odsto likvidacija u glavnom gradu motiv je bila droga.

Od 2011. sve je manje ubistava koja su posledica obračuna narko-grupa, a prošle godine su takozvana kriminalna ubistva u Beogradu mogla da se nabroje na prste jedne ruke. Istovremeno u porastu su porodična ubistva, ubistva među prijateljima, supružnicima, ljubavnicima, poslovnim partnerima.

Prošle godine u odnosu na 2012. zabeleženo je 26 ubistava više. Među njima je i masovno ubistvo 13 osoba u Velikoj Ivanči, nadomak Beograda.

Smanjen kriminal ove godine

Prema podacima policije, početkom ove godine kriminal u Srbiji je smanjen za oko 22 odsto. Otkriveno je pet organizovanih kriminalnih grupa sa ukupno 48 članova i to tri grupe, koje su se bavile finansijskim kriminalom i dve narko-grupe.

Broj izvršenih teških krivičnih dela je u znatnom padu u odnosu na 2013. godinu.

D. Vukosavljević

Izvor: Politika